Pozdrav svima!
Dobar dan svim prisutnim generacijama, polovima, cak i kucnim ljubimcima koje drzite u narucijima dok citate moj prvi clanak na internetu. Blog sam osmislio pod nazivom samo obicno drustvo, jer smatram da je to nepresusan izvor tema i situacija oko kojih se moze diskutovati. Da bi se diskutovalo, ja bih morao da pisem, zar ne? Pa to nece biti tesko, jer je ovo u sustini jedina stvar koju bih voleo istinski da radim, da joj se posvetim, da budem dobar u tome. Da li vi radite ono sto ste zamislili? Ne znam, ali znam da ako radite ono sto volite i volite ono sto radite, uspeh je zagarantovan. U moru prepunom tekstova na razlicite teme, osecam se kao veverica koja treba da prodje veliku zakrcenu sumu do svog lesnika, ali je voljna da to proba. Ne brinite se dok citate ovo, nisam jedini, postoji gomila takvih, od iluzionista do ambicioznih, preko ljudi koje jedino motivise novac, sto je reklo bi se, sasvim normalno, glavni pokretac drustva u celini. Medjutim, ne samo da se zaboravljaju vrednosti prijateljstva, ljubavi, iskrenosti, humanosti, nekako dolazim do pitanja bez odgovora jer nisam upoznao jos uvek dovoljno starog coveka za to. Da li su te vrednosti ikad postojale van papira i apstraktnih opisa pametnijih, dok smo mi iz djackih klupa i porodicne trpezarije to usvajali? Upravo o tome zelim da pricam ovde, nadajuci se da cu imati ljude koji to zele da cuju,vide,podele sa drugima. Rene Dekart je rekao: "Mislim, dakle postojim." Ja sam sigurno mislio dok sam ovo pisao, ali da li cu postojati, zavisi od vas, dragi citaoci. I naravno, oprostice mi veliki matematicar i filozof sto sam njegovu misao uzeo bukvalno.
